Foto: Engin Akyurt – Pixabay
Vladana P.
Vladana sanja
Ulice Strazbura
Koje se ne ukrštaju sa strašnim sudom
I vintage fotoaparat koji slika
Neke bolje dane
Ljudska podsvest je svojevrsna camera oscura
Koja vrišti kao nestvarne devojčice
Igrajući se obračuna kod OK Korala
U devojačkoj sobi Svete Žane
Zaštitnice mekih dodira
I brzopotezne paljbe
“Tebi samo treba dobar k…. za mir u kući”
Koliko li su puta probali da je strpaju u modle i kalupe?
Vladana piše o lupanju čelom o vrata
Velike majke koja to nikada nije bila
I dok se mučim da razumem slike
Za koje mi fali perspektiva
Pokušavam da iscedim pokoju mudru reč
Iz mozga punog pregorelih licni
I tražim zajednički punctum
Koji nam, suštinski, nije ni potreban
Da bi se čitalo, pisalo i poštovalo
Nikola Radošević