Vapaji jedne srne
Neke stihove
i molitve treba
naučiti podneti
kada se rasipaju
kao teško kamenje
po izrezbarenoj duši
završavajući se
na krajevima rana
treba čekati
čekanje je mučenje
duha, jezika, duše
treba ostati budan
kada san bi da uhvati
plamenu iskru blagoslova
što vazduh je doneo
ne treba misliti gromko
treba ćutati i plesti
pronaći trojstvo naseobina korena
dela, suza i molitve
neke rastanke treba
ovaplotiti u fizičku sreću
i napraviti malu drvenu kućicu
oblika pravougaonika
bez krova da bi se
velike i male zvezde
videle
i nositi je sa sobom
poklanjati je kao vazduh
što se sam poklanja
kao svetlost
kao vir
kao smena dana i noći
i treba ljubiti
ono što je prošlo
ljubiti dok dostojanstvo
ne zasija govoreći
ljubav ne porobljava
ne ranjava
ne struji kraj nemirnih potoka
treba zaspati na kratko
na ovom ili drugom maglovitom
krilu sveta i probuditi se
i tražiti pticu
za koju govore da izumrla je
treba pripadati rađanju
stalnom bolnom
ali smirenom rađanju
moje reči razumeće
oni koji su poljubili drvo
koji su srnu videli
kako drtavo i nemoćno
plače za svojim malim lanetom
koje je otišlo u večni smiraj
daleko se rodilo
neke molitve
stihove i bajke
kućice oblika
pravougaonika
snažno
podnelo i ponelo
u svet ovaj
bilo koji svet
Jelena Ljubenović
O autorici: Jelena Ljubenović, pravoslavni teolog i pjesnikinja, rođena je 1995. godine. Objavila je dvojezičnu zbirku pjesama HOD / The Walk /ﻗﺪم زدن u izdanju Književnog kluba Mala Ptica. Njena poezija prevođena je na engleski, njemački, arapski, farsi i turski jezik. Poeziju objavljuje u zemlji i inozemstvu, pretežno u časopisima za suvremenu umjetnost i kulturu. Predstavnik je Internacionalnog Instituta za mir i religije Kom (Iran) – International Institute for Peace and Religions of Qom, Iran (IIPR) u Srbiji i na Balkanu gdje se bavi pitanjima kulture i umjetnosti sa posebnim osvrtom na poeziju i književnost. Stvaralaštvo smatra neodvojivim dijelom svoje osobnosti.