Foto: Tú Anh – Pixabay
Sećaš li se, Doli Bel…
Sećaš li se, Doli Bel,
Kad te je jedan pijani Francuz uporno nazivao Barbarom
Dok smo pokušavali da se sklonimo od kiše?
Ti si se, uprkos imenu koje je bazdilo na jeftini konjak,
Radovala novostečenoj besmrtnosti,
A ja sam uporno pokušavao da te zadržim za sebe
Crtajući sablje i mačeve po tvojim marginama
U crvenoj i plavoj boji.
Sećaš li se, Doli Bel,
Kako je neki drugi Francuz rekao da je plava najtoplija boja,
A tebe je to toliko pogodilo da si danima plakala
I uporno slušala bluz koji nikada sasvim nisi volela?
Mislim da je to bio trenutak kada sam shvatio
Da ćemo se uskoro rastati,
Ali i pored toga nisam bio voljan
Da obilazim raskrsnice s gitarom u ruci, i prodam dušu
Za još jednu pesmu o tebi.
Sećaš li se, Doli Bel,
Onog divnog jutra kada smo shvatili
Da smo konačno postali stranci?
Sećaš li se kada si konačno postala Barbara
Onog pijanog Francuza?
Jer ja jako dobro pamtim
Kada se i poslednji topli pramen tvoje kose,
Obojene u vizantijsko plavo,
Izgubio u kiši.
Nikola Radošević
