Priča o blatu
Veoma davno u jednoj ne tako velikoj zemlji nastao je grad od blata. Rastao je postepeno i to je trajalo vekovima. Niko od stanovnika nije verovao da bi od blata mogao nastati čitav grad i da bi njegovi stanovnici bili najinteligentniji i najvedriji ljudi tog podneblja. Grad je posedovao najlepše pozorište, bioskop i biblioteku. Povrh toga bio je okružen blistavom prirodom. Vremenom su iz blata počele da izrastaju biljke retkih vrsta. Stanovnici okolnih gradova postali su veoma ljubomorni. Pitali su se kako je moguće da od blata nastaju tako posebne stvari i bivaju jedinstvenim na svetu.
Okolni gradovi bili su veoma hladni i nepristupačni iako im je Sunce svakog jutra nesebično nudilo svoje zrake. Oni nisu uspeli prići nebeskim zracima i učestvovati u zagrljaju. Sunce nije prestajalo da svakog jutra pruža svoje zrake i ruke svim biljkama i svim ljudima. Bilo je važno pustiti korak napred, prići i učestvovati. Okolni gradovi su bili tužni, jer su njihovi stanovnici nepreglednim stazama tragali za ozdravljenjem. Tragali su na licima drugih ljudi, misleći da u njima mogu naći mapu koju samo u sebi nose. Kada bi bili tužni, boravili bi pored vode, jer plakali bi veoma. Tako su tražili prostor za svoje suze. More je bilo dovoljno veliko i duboko da primi sve duboke rane i suze.
Vremenom, blato je bilo zamenjeno cvećem. I legenda o blatu zamenjena je pričom o cveću. Razlika između cvetnog grada i okolnih monotonih gradova bila je u posmatranju vremena. Okolni gradovi bi ponavljali dan za danom, živeći u cikličnom nedostajanju samih sebe. Postajali bi ružni i dosadni. Cvetni grad imao je viziju stvarniju od stvarnosti i znao je za moć posebnosti. Znao je za moć čudesnosti, procesa, učenja i cilja. Živeo je u budnosti. Svaki jecaj doživljavao bi kao novo buđenje i novo tlo gde bi korak mogao pustiti.
Veoma davno u ne tako velikoj zemlji nastao je grad od blata. Vremenom je oblikovan u grad od cveća. Nikada nikog nije lišio svoje ljubavi i zagrljaja. Nije ličio ni na jedan drugi grad. Nije ustuknuo ni pred čim. Baš tada darovan je besmrtnošću o kojoj tiho i snažno njegovo postojanje svedoči.
Jelena Ljubenović
O autorici: Jelena Ljubenović, pravoslavni teolog i pjesnikinja, rođena je 1995. godine. Objavila je dvojezičnu zbirku pjesama HOD / The Walk /ﻗﺪم زدن u izdanju Književnog kluba Mala Ptica. Njena poezija prevođena je na engleski, njemački, arapski, farsi i turski jezik. Poeziju objavljuje u zemlji i inozemstvu, pretežno u časopisima za suvremenu umjetnost i kulturu. Predstavnik je Internacionalnog Instituta za mir i religije Kom (Iran) – International Institute for Peace and Religions of Qom, Iran (IIPR) u Srbiji i na Balkanu gdje se bavi pitanjima kulture i umjetnosti sa posebnim osvrtom na poeziju i književnost. Stvaralaštvo smatra neodvojivim dijelom svoje osobnosti.
