“Što volim šetnju ja u ovim godinama. Dobro, ja sam mlad. Pa odem na Sljeme. Pa se penjem uz strme, najstrmije dijelove. To ja tako volim. Ne možeš više ni disati, ni išta. Pa kažem: baš sada, još, pa još… Onda stekneš kondiciju. Kaže mi doktor u bolnici: profesore, vas možemo operirati sto puta, vi imate kondicije. Al kondicija se stječe, upravo tad kad ti je nešto teško, onda baš idi. Jer tijelo počne mrmljati…
Kad je negdje teško, tada idi! Kad ti se ne da moliti, tada moli. Kad te sve tjera daj brže da popijem nešto, tad baš neću za inat, čekat ću još 5 minuta. Kad te sve tjera, joj, otiđi sad kupi nešto, pojedi. Ne! Do sutra, do sutra!… Kad je ujutro teško ustati, ako nisi na vrijeme legao. Probam ustati, a ono ne ide, tijelo samo pada natrag. Pokrij se. Ne, baš idem! Stisneš zube. Ono noge kažu: “ne, ne ide”. Ma šta ne ide! Jesam ti rekao, ja upravljam! Ja ovdje odgovaram! Ja zapovijedam!”
(Sedmi studij hagioterapije 2015.) Tomislav Ivančić
Pripremila: Lidija Stupar
