Foto: Pixabay
Nestravna zemlja
U nekoj zemlji brdovitoj ili ravnoj
postoji jedno mesto između
šume četinara i reke ljubavi.
Tuda prolazi voz u kome ja putjem
i tu između stena i mora neka
čudna čarolija vodi moj um
kroz deveti stepen dalekog mira.
Prolazi kroz sva ta mora,
okeane, proplanke i šume zaborava.
I onda samo na trenutak nađem se
pod svetiljkom noći iznad velikog grada.
Tamo gde žive čarobljaci sa dugim,
belim bradama koji nose zvezdane
šešire i pričaju priče da negde
postoji vatra koja večno gori.
Januarska zvezdana noć.
Da! Bilo je to tako neuhvatljivo.
Iz svog kupea gledao sam
mesec i zvezde i zamišljao neki
daleki beskraj svog mog prostora.
Hladnoća dolazila je na moj prozor dok
su zvezdani ostaci padali po mom licu.
Tada sam se osećao kao izabran za
neku veliku misiju nestvarne zemlje.
Na nebu ispunjenom mozaikom sazvežđa
rasplamtala se jedna kometa i nekim
čudnim jezikom rekla da više ne živimo
za druge, potrebu ili za očekivanje.
Već da živimo za svoj svet lepote ili
nečije bezvrednosti ali opet naših želja.
Aleksandar Bošković
Aleksandar u originalu piše pjesme na ćirilici:
Нестравна земља
У некој земљи брдовитој или равној
постоји једно место између
шуме четинара и реке љубави.
Туда пролази воз у коме ја путјем
и ту између стена и мора нека
чудна чаролија води мој ум
кроз девети степен далеког мира.
Пролази кроз сва та мора,
океане,пропланке и шуме заборава.
И онда само на тренутак нађем се
под светиљком ноћи изнад великог града.
Тамо где живе чаробљаци са дугим,
белим брадама који носе звездане
шешире и причају приче да негде
постоји ватра која вечно гори.
Јануарска звездана ноћ.
Да! Било је то тако неухватљиво.
Из свог купеа гледао сам
месец и звезде и замишљао неки
далеки бескрај свог мог простора.
Хладноћа долазила је на мој прозор док
су звездани остаци падали по мом лицу.
Тада сам се осећао као изабран за
неку велику мисију нестварне земље.
На небу испуњеном мозаиком сазвежђа
распламтала се једна комета и неким
чудним језиком рекла да више не живимо
за друге,потребу или за очекивање.
Већ да живимо за свој свет лепоте или
нечије безвредности али опет наших жеља.
Александар Бошковић
Александар Бошковић рођен је 2001.године у Београду. Живи у Убу где је завршио основну школу „Милан Муњас“ , након завршене основне школе уписује средњу медицинску школу „Др. Миша Пантић „ у Ваљеви где тренутно успешно завршава 4. разред, спрема се за стдије књижевности на Филилошком факултету у Београду.
Још увек аматер у свету поезије,пише песме различите тематике и објавлјује своје радове и зборницима за младе ауторе. Песме су му објављене између осталог и у зборнику „Птице од папира“ под покровитељством књижевног клуба Планет поезије из Срајева на порталу АС оглас издаваштва као у Sapphoart – часопису за поезију.
Учесник је републичких такмичења из књижевности “Књижевна олимпијада“ 2016/17,2017/18, 2018/19. године са запаженим пласманима на једно од прва три места сваке године.
Добитник је књижевне награде за другонаграђену љубавну песму на 19. Јавном љубавном конкурсу „Пјесме над пјесмама“ у категорији Младе наде љубавног песништва.
Aleksandar Bošković rođen je 2001. godine u Beogradu. Živi u Ubi, gdje je završio osnovnu školu „Milan Munjas“, nakon završene osnovne škole upisuje medicinsku srednju školu „Dr. Miša Pantić “ u Valjevu, gdje trenutno uspješno završava 4. razred, priprema se za studij književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
I dalje je amater u svijetu poezije, piše pjesme na različite teme i objavljuje svoja djela i zbirke za mlade autore. Njegove pjesme objavljene su, između ostalog, u zbirci “Ptice papira” pod pokroviteljstvom književnog kluba Planet poezije iz Sarajeva na portalu AS koji objavljuje oglas kao u Sapphoartu – časopisu za poeziju.
Sudionik je nacionalnih literarnih natjecanja „Književna olimpijada“ 2016/17, 2017/18, 2018/19. godina s zapaženim položajima na jednom od prva tri mjesta svake godine.
Dobitnik je književne nagrade za drugostruko nagrađivanu ljubavnu pjesmu na 19. Javnom ljubavnom natjecanju „Pjesme nad pjesmama“ u kategoriji Mlade nade ljubavne poezije.
