Foto: Jill Wellington – Pixabay
Teret spoznaja
I kad bi teret tuđi trebalo prenijeti, na svoja leđa, tuđe natovariti, znam… ti bi i to učinio.
Pa i onda kad bi ti pod težinom zavežljaja vlastitih očajanja, strahovanja, stremljenja klecale potkoljenice, a pesnice pucale od žuljeva…ti bi pomogao.
Ne pitajuć’ pritom, hoćeš li moći, ne pitajuć’ pritom, kako ćeš…samo…daj nosi, daj nosi…
Al’ u teretu svakom neka tajna ima, neka se tajna nosi, i onda kad ne vidiš što je, ni što pod njom si ti…
Terete svoje nosi… njih prenijeti moraš… od jednog… do drugog… ovisi što… i kako, na putu ti se nađe…
S teretima tuđim – probrano!
Svakom je njegov zavežljaj- i briga i radost….
….dopusti da to spozna… ne zakidaj ga… za otkrića nova – jednog virtuoza…
Andreja Sedak Benčić