Ovogodišnji trodnevni festival kratkog filma Star Film Fest donosi nam veliki broj kratkih filmova. Jedan od autora koji sudjeluje na festivalu je i mladi i talentiranim redateljem Nemanja Mladenović. Povodom njegovog sudjelovanja na festivalu postavili smo mu nekoliko pitanja.
1. Na ovogodišnjem 10. Star Film Festu u Sisku nastupit ćete s filmom „Overthinker“. Možete li nam približiti radnju i opisati nam ukratko sadržaj filma?
U filmu se radi o mladom reditelju Aleksandru koji zeli da upise master filmskih studija u
Americi. Za aplikaciju mu je potrebno da napiše scenario i snimi kratki igrani film na temu
“konflikt”. Ironično, sam Aleksandar suočava se sa unutrašnjim konfliktom jer mu nedostaje
samopouzdanja i sumnja u svoje sposobnosti kao autora i da će uspeti da pronadje priču
koja će biti dovoljno autentična. Anksiozan i frustriran on luta od jedne ideje do druge bez
jasnog pravca. U pokušaju da pobegne od roja svojih misli, on se okreće alkoholu i drogi
koje sve vise pojačavaju njegov unutrašnju borbu vodeći nas do samog kraja i neočekivanog obrta.
2. Tko su glavni akteri filma i je li radnja povezana s vašim osobnim iskustvom? Ili možemo postaviti pitanje; od kuda vam inspiracija za ovaj film?
Inspiracija za film je parcijalno došla iz ličnog iskustva. Verujem da svaki autor u jednom
trenutku počinje da sumnja u sebe i svoj rad pitajući se da li njegovi filmovi zaista vrede i da li je izabrao pravi put da bude reditelj.
Tada nastaje kreativna blokada usled prevelikog preispitivanja. Ovo su teški trenuci za
nekog ko je ceo svoj život posvetio filmu i umetnosti. Za nekoga kome ne prodje dan a da ne gleda filmove, misli o njima ili ne piše. Ovaj film je na neki način polu-fiktivni,
polu-dokumentarni dnevnik reditelja u krizi. Ovakva vrsta filma moze biti katarzična i
terapeutska za samog reditelja jer mu omogućava da se oslobodi tereta prenoseći ga na
ekran. Smatram da kada ogolimo sebe i svoje najdublje strahove i misli prebacimo na ekran, neka vrsta autentičnosti može proizaći iz toga.
3. Tko su glavni akteri, likovi u filmu i kako pronalazite glumce za svoje filmove?
Glavni akter filma je Aleksandar, koga igra Vladimir Gvojić, momak koji je igrao glavnu ulogu u mom diplomskom filmu “Pregoreo” i koji me je oduševio svojim glumačkim sposobnostima, posvećenošću i neviđenim strpljenjem. Vazno mi je da moji glumci budu talentovani, ali isto tako da se razumemo privatno i profesionalno, kako bismo imali dobru komunikaciju i saradnju. U principu, veoma mi je bitno da glumci i cela ekipa shvata šta želim, a da im pritom ne gušim kreativnu slobodu. Mislim da je to najbitnije – da mogu u potpunosti da im verujem i oslonim se na njih.
4. Kakve su povratne informacije na film „Overthinker“?
Većini ljudi film je bio duhovit, a podržali su me da nastavim u ovom pravcu crne komedije,
jer do sada nisu videli ništa slično u mojim prethodnim filmovima. Kada sam pisao film,
zaista nisam znao da li će nekome biti smešan ili ozbiljan. Izgleda da je negde između. Na
čudan način posmatram svoje filmove, mešaju se različite emocije kada ih pogledam.
Primećujem i greške i dobre stvari, ali se nekako uvek fokusiram na greške 🙂
5. Nastupate li po prvi puta u Hrvatskoj na nekom festivalu? Do sada ste već imali
međunarodne nastupe. Gdje ste do sada nastupali sa svojim filmovima?
Ovo je moj drugi nastup u Hrvatskoj. Sa prethodnim filmovima sam dosad učestvovao na
oko 40 međunarodnih festivala, među kojima su Drama International Short Film Festival, In
The Palace International Short Film Festival, Martovski Festival u Beogradu, Festival u
Herceg Novom, RIFFA festival u Kanadi, Cilect Awards, Balkan Beyond Borders, Eastern
Neighbours Film Festival… Sa rimejkom filma “Reservoir Dogs” predstavljao sam Srbiju na
Jameson Empire Awards – Done in 60 seconds u Londonu. Ima još festivala ali da ih ne
nabrajam baš sve :). Festivali su divna stvar jer se pruža prilika za upoznavanje s drugim
umetnicima iz različitih zemalja. Radujem se što ću podeliti svoj rad s hrvatskom publikom i
nadam se da će im se film dopasti.
6. Do sada ste snimi već nekoliko filmova kao što su Pregoreo, Maestro, Cud… Možete li izdvojiti neki od filmova koji vam je najdraži i koja je radnja tog filma?
Teško je izdvojiti jedan, ali mislim da je dokumentarni film “Ćud” moj omiljeni. Taj film
prikazuje priču o jednom čoveku čiji je ceo život bio oblikovan kockanjem, ali i njegovom
svesnošću da jednostavno ne može, a i ne želi da se promeni ili pokuša da se izleči. Miroljub je bio izuzetno duhovit i inteligentan čovek. U filmu, on priča o zanimljivim, ali istovremeno ozbiljnim i strašnim situacijama u koje je sebe dovodio, na tako šarmantan način da su se ljudi neprestano smejali na projekcijama iako je sve što je pričao bilo jako tužno. Ljudi kao Miroljub koji ne žele pomoć, nažalost postaju medicinski otpisani i kod njih nema povratka.
Mnogi ljudi nisu svesni da je kockanje bolest i da se rangira kao jedna od najtežih zavisnosti. Pređu se neke granice i nema povratka. Ovim filmom sam na neki način hteo da skrenem ljudima pažnju na to. Radeći na ovom projektu, dosta sam se šalio i smejao sa Miroljubom a u isto vreme bio i duboko potresen. Teško je opisati ovakav osećaj.
“Festivali su divna stvar jer se pruža prilika za upoznavanje s drugim
umetnicima iz različitih zemalja. Radujem se što ću podeliti svoj rad s hrvatskom publikom i
nadam se da će im se film dopasti.”
7. Kakva je situacija u Srbiji što se tiče kratkih, ali i općenito filmova? Na koje poteškoće nailazite prilikom snimanja? Je li publika željna kratkih filmova? Kakva je mogućnost distribucije i potpore kulturnih institucija i okoline?
Volim sve vrste filmova, ali činjenica je da kratki filmovi ostaju kratki filmovi. Postoji
finansiranje i podrška za kratke filmove, ali što se tiče distribucije, osim festivalskih
prikazivanja i nekih specijalnih projekcija, njihov domet je ograničen. U razgovoru s različitim ljudima na tu temu, primetio sam, nažalost, da ne iskazuju veliko interesovanje za filmove koji nisu dugometražni, osim ako nisu filmofili ili profesionalci u filmskoj industriji.
8. Ipak snimate filmove jer taj posao volite i želite raditi stoga sigurno ima i lijepih iskustava? Možete li izdvojiti nešto što vam je ostalo u lijepom sjećanju prilikom snimanja nekih od filmova?
Rekao bih da su filmovi i sama režija smisao mog života. Ima tu raznih iskustava, naravno,
od neprijatnih do predivnih. Takav je posao. Reditelj treba biti fragilan i emotivan a u isto
vreme oštar, komunikativan i organizovan. Nešto poput introvertnog ekstroverta.
Sećam se jednog lepog projekta iz mojih studentskih dana, kada smo na kraju snimajućeg
dana svi jeli veliko pečeno prase koje je bilo rekvizita u filmu 🙂
9. Kakva je situacija u Srbiji što se tiče filmskih festivala? Jeste li zadovoljni njihovim brojem, organizacijom, podrškom institucija…? S obzirom da ste nastupali i na međunarodnim festivalima, jeste li primijetili neke razlike u festivalima u inozemstvu i u Srbiji?
Voleo bih, naravno, da se u kulturu, filmove i festivale više investira, kako u Srbiji, tako i u
čitavom regionu. Iako nemamo budžete kao neke druge zemlje, smatram da nas ta situacija tera da budemo snalažljiviji i kreativniji.
10. Imate li u planu neki novi film i radite li na novim projektima?
Trenutno pišem scenario za dugometražni igrani film i istovremeno radim kao pomoćnik
reditelja na jednoj seriji. Planiram da pre realizacije dugometražnog filma, ali i nakon toga,
režiram još nekoliko kratkih filmova.
Najave filmova (trailovi) Nemanje Mladenovića mogu se pogledati na stranici vimeo.com
