Žalosna sem
Nekaj si tak mislim
dok z betegom v srcu sedim
kak navek na krivom mestu
Ljubav išćem, kak da pred menom ona beži
pak navek dam srce svoje nekom
Kojega za moju dušu opće briga ni.
Žalosna sem.
Navčiš se z godinami biti sam
Navčiš betega toga v srcu nositi
Nišće ne zna kak ti je zaprav
dok ti duša stija beči.
Ja si se to v želodec pospravim
Već ni on bogec nemre i pomalem se grči
Dok ja sebe i se druge zlažem
da sem jaka i prekaljena, da se morem sama
da mi ne trebaju ničije roke ni joči
ni postelja zagrejana v kojoj dragi moj spi.
A moje srčeko voleti bi štelo
makar ga saka žila boli
Nekome bi se v roke delo
da ga nosa posakud,da ga čuva i smiri.
Žalosna sem.
Ne išćem puno makar puno dam,
sam da je čovek dober, da ni zgubidan
da živimo skromno, al bogato,
da mi skupa s peska našega napravimo zlato
da nam saki den obed diši pa negda zagori
Jer smo se cel den smejali i po dvoru naganjali
Pod zvezdami senjali i z mesecom igrali
do ranja, dok nas prvi picoki ne sete spanja.
Žalosna sem denes do ničega mi ni,
Dobro je za me kaj mi na srcu navek pesma leži
Negda je pesma za veselicu negda za plakanje,
Danas je takva jer drugač nemre mi biti,
Nešće ima koga držati za roko,
drugi pak po svetu mora sam hoditi.
Denes sam žalosna pa vam se ovak spovedam pozutri više o svom betegu nikome,
ni sebi o tome više ne pripovedam.
Danijela Bocak
